Suština salse

Sve ću vam priznati.

I da sam bio lud za njenim tankim  ručnim zglobovima, za njenim krhkim gležnjevima, za njenom teškom, gustom kosom, kratkim, sitnim prstima, za njenim strukom kog nije imala...

Eh, kad bi ona zaigrala… kad bi se ona razmahala... uživao sam da se opijam gledajući je dok igra.

Preda mnom je bila ogromna gomila    lososa i jedna ćutljiva Šveđanka. Moj i njen zadatak je bio da te ostatke mesa na kičmi i kostima stružemo supenom kašikom, u stvari ono što bi ostalo posle mašine. Od tog mesa s kostiju bi dalje pravili sjajne fišburgere. Pored sve visoke tehnologije mi smo koristili kašiku. Bilo mi je čudno al' ajde... Ostavio bih mozak kući, došao na posao i radio… mehanički. Radio sam tada dva posla i maštao da se jednog dana vratim kući sa saab-om  9-5 i njom. Ovaj posao s ribom bio je monoton, dosadan, naporan i smrdljiv. Jedva bih čekao da završim, da pojašem moju makinu na dva točka i odjezdim u kuhinju male, neugledne tratorije na ćošku.

Tamo je bio život.

Glasovi, zvukovi, zveckanja, mirisi… ljudi. Mnogo ljudi. Ja bih prošao onako smrdljiv i znojav pored gostiju i smjestio se ispred mojih mikseta, kako sam zvao dvije mašine za pranje sudova.  Bio sam di-džej. Obožavao sam tu da radim! Prvo, nisam bio usamljen kao sa lososima i Šveđankom, drugo, nije  bilo hladno kao tamo.

U stvari, ovdje je bilo pretoplo i preživo. Porudžbine bi pristizale sve brže, zvuk zvonca bio bi sve češći i oglašavao bi da je hrana gotova. Omazani tanjiri bi se vraćali nazad do mene i ja bih ih ređao kao gramofonske ploče u mašinu, glavni kuvar Italijan bi vikao i psovao po običaju, konobarice bi zujale tamo-vamo... a ja bih slušao njeno zarazno i glasno smijanje. Zvao sam je Morena Caliente. Mogla se čuti dvije ulice dalje kako se glasno smijala.

Bio je ulični festival. Uspavani grad bi oživio, ljudi bi pjevali, igrali i opijali se. Bili smo zajedno i pažnju mi privuče jedna grupa koja je igrala  salsu. On je bio crn i krupan, sa dredovima i u vojničkim čizmama i nezainteresovano je vrtio nju kao čigru. Hladnim pogledom gledao je druge žene okolo. Ona se mučenica razbijala od plesa, vrtjela, uvijala, trudeći se da mu nekako privuče pažnju.

Ništa mi nije bilo jasno.

"E vidiš, ovako se igra prava salsa" - reče ona primijetivši moje čuđenje.

"Žena mora da se stalno trudi da zadrži pažnju muškarca... da ga zavodi. "

"Aha... a muškarac? Šta on treba da radi?"

"Ništa. Zato je i muškarac "- reče ona držeći me pod ruku i smiješeći se.

Produžismo do cvjećare.

Saab je već odavno prestao da se proizvodi. Ona je  prestala da mi se javlja. A ja, ja nikad nisam zaboravio nju i salsu.

Vratio sam se bez oboje u domovinu.