GLIBAN I ZLATOKOSA

Nikada više jeseni nije bilo kao te zime.Ili je balilo, ili pljuvalo odozgo, ili je lilo sa svakestrane ko pred potop. Okolni vrhovi ni obijeljelinisu, a kroz grad magla zakupila prostor pa ne denjada bježi po kotlinama gdje joj je i mjesto, negousadila prkno i ne mrda. Bacih prvi jutarnji pogledkroz prozor i paru od kafe. Zaljuljano auto i zamagljeniprozori.. Ili je neko baš poranio ili mnogookasnio sa ritmičkom gimastikom.Dan se uveliko budi i ljudi žure. Srećan što nisamsrećan. Nazuh čizme, uzeh kišobran i siđoh dakupim ljeb, varevinu i mali eurokrem s kašičicom.Navika iz djetinjstva.– Jutro komšija! Prepoznah ga kroz išaran prozor.– Koja je nevolja da azore skačeš po sjedištima?Spusti staklo i ko dzinovska kornača istegnuvrat i promoli glavu. Morah se malo poizmaći, jersvaki put kad bi mu prišao ulijepio bi me pričom ipljuvačkom ko poštansku marku.– A ne pitaj.. Pušta mi vodu nedje, pa evo sat ikusur gledam otkud uvire. Taman kad pomislimda sam je našao, krene odnekud drugo. A ništa nemogu kad je suvo, nego kad pada dobro, ko sad.Gledam ga onako raščupanog, debele cvikeresamo što mu ne spadnu sa baburastog nosa. Najednoj strani polomljena ručka, pa na nju „nakalemio“neku drugu. Na drugoj samo patrljak zabodenu meso sljepočnicnice. Bije na bijeli luk od sinoć iugoreli skorup.– Ma što se mučiš jadan ne bio.. lakše ti je kupitinovo. Ono ti je iznutra suvo ko barut..Našalih se bezukusno. Bilo je to prije tridesetaki kusur. Kako život zna da pali šamare.. Uhvatihsebe u istoj priči. Pritisle godine odjednom,sručiše se ko lavina niz sjedlo. Steglo me grlo ineka hladnoća što traje.. Perem se parcijalno..Jednom kopita, drugi put griva, a ponekad trljnemizmedju prepona kad se upali alarm. Kljove,ruke i pod pazuh redovno. Nekad ne mogu ništa.Obučem čist veš i to je to. Počeh da mrzim brijanjei kupanje zimi.– Hejj.. Jesi to tiii.. Zacvrkuta nepoznat broj.– Prepoznah glas iz nekih dana.– Otkud..– Prolazila tuda, pa se sjetih..– Nisam znao da se kroz ovaj grad prolazi. Odavdese samo odlazi.– Uzela sam sobu u hotelu.. Pa ako si oran konekad za druženje.. Da obnovimo gradivo..Ulećeh pod tuš, istrljah se peraćim sapunom ionom žutom ribaćom četkom od tepiha. Ošurih sevrelom vodom ko božićno prase. Zacrvenje mi sekoža ko odrta jofa. Provjerih i očistih još jednomsvaku šupljinu, navukoh majicu, uskočih u gaće ipolećeh k njoj. Ščepah bocu brlje, čisto da nas omamipred bitku. Dugačaki hodnici i mekani koraci..Bučni otkucaji i gluva tišina.. Broj koji se preklapa..Prevrnuta jedinica ispred.. Neko je imaovremena i to da uradi. Ne bih se začudio da je ona.Pamet joj ne smeta.Bila je lijepa i luda.Mudro lijepa i pametno luda.Otvori, i zamalo se ne stropoštah na nju.Predah masnu bocu sa talinom na vrhu oblijepljenuizolir trakom.Zgrabi me i baci na krevet ko svesku.Razlećeše se listovi..Prekri me ko ambasador ćebe.Dugo smo ležali pripijeni..Gledali u ono drugo..Sanjali prošlost opijeni.– Srećna ti Nova..– I ja tebi po spisku!Želim one stare, a ne nove godine.Baklave, rasola i ugrijane pečenice..Šporeta na drva i šerpe u ćošku.Pa da kroz prste provlačim ti pletenice.I da se topimo od miline.Ošamućen utiscima izlećeh na hladan vazduh..Bljeckaju šarene sijalice..Dugonoge dame i umotani miševi. Džinovskesline vise po granama..Ma treba ta govna ukinut pod hitno!