BAOBAB

Dok se imalo života, držao se gard.Vremenom umor savlada, zabole ruke, popusti koncentracija i počnu udaraci da pljušte.Polako prestah sa redovnim tuširanjem, kidanjem noktiju, čupanjem dlaka i ostalim sređivanjem.Donje nokte ne diram dok ne progrizu čarape i izvire vani. Gornje moram, zapinju i smetaju. Ne sjećam se kad sam poslednji put češljem prošao kroz kosu. Pustim je da se dobro zamasti, pa kada dostigne maksimum dodam još voska da se ulijepi, tako da više liči na šljem ili periku.Oblačim ono što najmanje volim − pidžamu i trenerku. To mu valjda dođe isto. I trenerka je pidžama, samo za grad. Družim se sa vinjakom, olovkom i šetam kad osjetim peckanje u očima. Kopam po sopstvenom hard disku, preturam po sjećanjima, čistim i oslobađam prostor.Vrijeme je.Izađoh.I baš tako nagrdan, naletjeh na nju. Hoće to mene. Da sam se upicanio, ne bih, slobodno.Sjedi u parku s jednom, upetljale noge, kikoću se i srču sok.Mogao sam barem glavu plaknut’.. al’ ajde sad.Zagledah se u njena okrugla usta skupljena oko slamke.− Oo, kako ide, brdža! − razvuče osmijeh i batali srkanje.− Dobro je, al’ ne valja.− Kako to?− Pa sve ovo, sa ovim zabranama i zatvaranjem.. osjećam se ko dresirano pašče. Izletim vani, istrčim se, pišnem, sernem i trk nazad.Smiju mi se. Ispričah im i vic pride.Ložio sam se na njen humor.Mislim i ona na moj.Volio sam njena stopala.Ona moja vjerovatno ne.− Koja ti je to šetnja danas? − upita.− Druga.− Pa koliko ih još imaš?− Tri. Dvije su mi obične i laganije a tri su mi nervne. Te su intenzivnije i zahtijevaju veći napor.Još glasnije se smiju.Ona njena, mjerka me pogledom ko carinik prikolicu i cupka nogom.− Malo je to. − nastavlja priču.− Ja bih to pojačala na šest. Ne valja se opuštati.Vrištimo od smijeha, ko nekad.Uđoh u kuću.Džigerice me bole od ovih razvlačenja u beskraj.Prvo smo se bečkali nekoliko godina, iznurivali se pogledima.Zatim skrajnusmo sva osjećanja, da odstoje još desetak godina.E, onda pređosmo na fizički kontakt. Rukovanje, pa zagrljaj kad se sretnemo… Još jedna dekada ode.Pa kilometarsko dopisivanje, oduševljenje kako smo isti, kako smo ustvari stvoreni jedno za drugo i kako to da se ranije nismo uparili, i slična sranja.I evo je opet, sad.Pa dokle ovako!?Nisam baobab!A ni ti, bejb!