Ruke

  Naiđu takvi dani. Kiša, pa kiša i samo kiša... Sve strunu od nje a sunca ni za lijek. Đe god se okreneš sve podivljalo, pa reži i ujeda ako si mu reka' i dobar dan. Ustah i skuvah filter kavu. Prosuh. Napravih nes. Prosuh. Pristavih čaj da se kuva. Znao sam da neće valjati. Nije do čaja.

Zavladao bijaše neki đavo od gripa pa čašćava još upalu pluća pride svakog ko je htio i ko nije.

Prepadoh se i ja malo, predugo me drži ova prehlada praćena kašljem.

   Izađoh da se proluftiram, onako lagano... Vučem se ka'  prebijeno pašče kroz obližnju park šumu i nalećeh na njega. Ko mačak u čizmama vedar i nasmijan! Pa još s točkom.

"Okle ti tu!"-  upitah.

"A evo, izađoh... pritisla ova kiša a pritisla nervoza..."

"E, taman si mi treba! Imam pun kamion paśaluka što sam prikuplja ovih dana pa da te častim makar pola."

"Ne izlazim ti ja ođe često... jedino ovih dana... kada me žena iznervira... a bogami me često iznervira."

   Nasmijah se. Vazda li je pozitivan kad ga sretnem. A nije ga mazio život. Otac mu je pio dosta, sve dok je mogao i dok nije obolio i pao na postelju. Majka mu umrije od jadne muke dosta mlada. Bolesti, problemi sa svim i svačim cijeli vijek, ka' i svuđe što ima.

   Ugrabi on i ispriča mi jednu priču.

   Poče...

  "Sačekale me komšije ispred zgrade jedno jutro, a ja iz treće došao, umoran i pospan, mozak mi spava! Jedva čekam da se onako neopran i masan stropoštam u krevet. Kažu, neki sektaši grade tu blizu nekakvu crkvu, pa oće djecu da nam truju tom njihovom religijom.  A čuli smo, kad  te jednom "ščepaju" - nema ti povratka. "

"Pokupismo se svi u gomilu, i uz viku i bijes, onako golim rukama porušismo  građevinu. Istog dana uveče, na poslu, prosu se neko vrelo ulje iz trafoa i izgorjeh obje ruke do lakata! Vjeruješ li ovo! Do lakata!"

   "Bio na bolovanje, mazao melemima, razmišljao..."

   "Bogomolju nekom rušit, neću nikad više ni u ludilu pomislit'!"

   Završi on besjedu.

   "A ti, kad ideš gore za Švajcarsku?"- upita.

   "Za Švedsku."

   "E, e... To."

   "Ne znam ti ništa, ne smijem krenut', vidiš kaki sam. Bojim se da se još više ne razbolim tamo... pa bruka!"

   "Ne boj se ništa! Slobodno putuj, radi, uživaj! Možeš i da skačeš iz aviona bez padobrana, neće ti ništa biti!"

   Ja stadoh zbunjen...

  "Da si išta valjao - već bi ti nešto bilo!"

   Vraćajući se lagano kući, ne mogah da prestanem da se smijem. Šta mu pade na pamet...

   Uljepša mi dan.

   A i kiša prestade.