Čučavac

    Već po ko zna koji put povraćam. Ne sjećam se da sam ikada toliko popio. Držim u ruci njeno pismo. Natežem se i krivim ko porodilja u autu. E nećeš ga majkoviću više ovako. A koliko si to puta rekao, časti ti! Gadni ovi vojnički klozeti, nema grljenja i ljubljenja sa šoljom. Samo rupa. Čučim i buljim. Ne mogu da se namjestim. I opet ništa. Utrobu sam svu izbacio. Dokle više ovo mučenje? Jel' se ovako umire? Pogledam se u ogledalo i streknem! I opet muka strašna. Ali ovog puta nije “ništa”... ispade crveni komadić nečega.

   E nadrljao si ovog puta vojniče! Otrijeznih se u trenu. Vjerovatno od naprezanja je nešto puklo unutra i otkačilo se parče mesa. Mog mesa! Panika! A kako ću na dizanje zastave ovakav? Da ispričam majoru prošlu noć ne pada mi na pamet. Odmotava mi se film... U drugom toaletu čujem da se još neko porađa. Sad ću da mu se izjadam. Da mi barem kaže da li da idem u stacionar ili ne. Bio je to poručnik, komandir čete. Imao je čir i pio je neke šampone često. Čudi me kako mu rogovi nisu nikli od nas. Pozdravih ga i okrenuh se na drugu stranu. Ćuti i trpi, kukavče. Nikom ni riječi!

   Igramo fudbala u sred menze sa punom bocom koka kole. Udaraju cokule po cevanicama, padaju stolice i mi s njima. Pijemo, jedemo, urlamo... Bio je neki praznik.

   Izlazim vani u mrak da odlijem iz bačve jer odavno preliva. Onako nikakav, vadim iz šlica potkošulju, košulju, vojničke gaće... sve! I konačno njega pronađoh. Olakšanje. Pokušavam da napišem njeno ime. Samo mi je javila da ja našla drugog.  A imali smo naše snove...

   Razdrljen gledam u nebo i tišinu. Padaju kokice po meni. Nikada nisam vidio tako krupne pahulje. Dok para izbija iz snijega prošaranog žutim flomasterom, čujem moje indijance kako zavijaju ko kojoti na Mjesec.

   Ulazim, nastavljam...

   Dobauljah nekako do mjesta zločina. Morao sam nešto pojesti iako mi se gadila sama pomisao na hranu. I dalje me brinulo crveno parče mesa. Zamolih kuvara da mi donese nešto da pojedem.

   "Ovo je ostalo od sinoć, nema ništa drugo." I baci ispred mene par bataka  s kojima smo se sinoć gađali i crvene kisjele paprike iz tegle.

   Gledam i smijem se na sav glas. To parče... to je bila paprika! Ne pričaj bruku! Kuvar me gleda i pokazuje mi prstom da ćutim.

   Vratih se u komandu potpuno zdrav.

   Bacih par ćepanica u peć, izvukoh  dvojni-ce ispod kreveta i pustih Geršvina na vokmen.

Kroz prozor posmatram jedino žensko u kasarni. Visoka, vitka i okićena snijegom. Oko nje ko mravi užurbano se vrte vojnici i spremaju za smotru.

   Zamišljam je u ljetnjoj haljini...

   Breza je najljepše drvo.