Žorž

Taman negdje pred kraj zime čuh da se udaje.

Još je bila svuda posuta po meni, nismo se ljudski ni oprostili i teško mi taj glas pade.

Bilo je grdno vrijeme a i ja. Ta lapavica kroz koju se jedva koračalo, to drečavo sunce koje se odbijalo od snijega i bolo oči, ta zvonjava okolnih  oluka... 

Ne volim mart. Kad bih se pitao ukinuo bih taj mjesec prije nego broj trinaest. Svake godine mi nogom stane na grudi, pa pritiska i gnječi pluća ne dajući mi šansu da jače udahnem i izbacim muku, nego samo kratkim udisajima uzimam vazduh, kao snajperista skriven u šumi, pazeći da mu neprijatelj ne primijeti paru iz usta. Čučim, mirujem i čekam da prođe.

Izađosmo iz kafane tik uz opštinu i zapazismo gužvu. Kretali smo se u čoporu i rijetko smo se odvajali. Mladenci izlaze uz viku, aplauz i pucnjavu. Gledam je. Ona me ne vidi. Ne sija. Možda zbog izglibanih krajeva vjenčanice, možda zbog razmazane šminke, ne znam.

Žorž započinje priču sa djevojkom koja stoji tu pored sa drugaricama. Bio je visok, zgodan, uglađen, sa pilotskim naočarima i izgledao je drugačije od nas. Govori joj da je lijepa, da nije sreo zgodniju ženu, da se divi njenoj ljepoti i da bi volio da negdje izađu na kafu. Ja gledam u mladu i usput slušam šta njih dvoje pričaju. Ona se stidljivo uvija i smijulji. Odjednom promijeni izraz, namršti se i ljutito mu reče: "Sad ću te taju kazat!" Ko zna šta je on njoj tada šapnuo na uvo.

"Tajoo! Tajooo! "- dere se ona.

Mi se pogledasmo. Dolazi tajo. Onako zdepast i neugledan probija se kroz gužvu kao francuski buldog.

"Šta je bilo!" - pita ljutito.

"OVAJ OVDJE MI NEŠTO PRIČA!" - kaže ona pokazujući glavom prema našem drugaru.

 Žorž stoji monumentalan i lijep, sa prekrštenim rukama i čeka. I mi čekamo. Tajo ga odmjeri, viđe da je skoro duplo niži i lakši i da će izvući deblji kraj, proguta pljuvačku i reče: "NEKA PRIČA! SAMO DA NE DIRA!" - okrenu se i nestade u gomili.

 Mi prasnusmo u smijeh.

 Prođem ja ponekad pored njene kuće... rijetko, ali prođem. I tad se sjetim njene crne uske haljine, kilometarskih nogu, naše šetnje korzom... i mirisa kokica.

 I obavezno "taja".